Vaskrs – Uskrs 2019 2020

51

Srbija : Velika ili Strašna nedelja i Uskrs | Vaskrs 2019, 2020

Kada je Uskrs | Vaskrs 2019? (po julijanskom kalendaru)
28. 04. 2019. (Nedelja)

Kada je Uskrs | Vaskrs 2020? (po julijanskom kalendaru)
19. 04. 2020. (Nedelja)

 

Cela nedelja pred Uskrs je Velika nedelja. Zove se još i Strašna jer se odnosi na stradanje Hristovo.

Cveti
Isus Hrist je svečano ušao u Jerusalim pozdravljan od onih koji su iščekivali Boga, da bi po ljudskoj osudi prinio Ocu žrtvu za grehe svih ljudi.

Veliki četvrtak
Isus je imao svoju tajnu ili poslednju večeru. Prema zapisima iz Jevanđelja, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštaja grehova”. Od toga dana imamo ono najbitinije u svojoj veri, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Veliki petak
Veliki petak je dan velike tuge. To je dan tišine u svim hrišćanskim hramovima, dan kada nema službe, dan kada zvona ne zvone. Ovog dana se drži strogi post, neko ne jede ceo dan.​

Velika subota
Crkva bdije uz Hristov grob i čeka zoru vaskrsenja.

Uskrs ili Vaskrs
Najvažniji praznik u životu svakog hrišćanina u kojem se slavi pobeda života nad smrću, dobra nad zlom, svetla nad tamom, milosrđa nad grehom. Praznik je to novog života Isusa Hrista, ali i svakog vernika. Zato radosno slavimo ne samo praznik Uskrsa, već i svaku nedelju koja je takođe proslava Isusova vaskrsenja.

Uskrsni ponedeljak
Uskrsni ponedeljak je dan kada se u crkvama spominje put vaskrslog Hrista u Emaus s dvojicom učenika. Naime, nakon uskrsnuća učenici su Isusa sreli na putu iz Jerusalema u obližnji Emaus, gde su ga prepoznali u lomljenju hleba.

Spasovdan

Četrdeset dana posle Vaskrsa, odnosno, šestog četvrtka posle Velikog četvrtka se slavi Vaznesenje Gospodnje, dan kada se Hrist još jednom javio svojim učenicima, još jednom ih poučio šta da čine, blagoslovio ih i, na očigled svih njih, uzneo se u nebo. Praznik se još zove i Spasovdan jer se tog dana završila Hristova uloga spasenja ljudi koja je bila vezana za njegov boravak na zemlji. I ovaj dan je nekada bio obilježen specifičnim pozdravom Spasi Bože! i otpozdravom Na spasenije Hristovo!.

Duhovi

Pedeseti dan posle vaskrsenja Hristos, po već datom obećanju, šalje Svetog Duha na svoje apostole i učenike. Zbog toga se sa trodnevnom proslavom ovog velikog praznika, Silaska Svetog Duha na apostole, poznatijeg kao Duhovi, počinje pedesetog dana posle Vaskrsa (odatle porijeklo još jednog od naziva, Pedesetica) odnosno, desetog dana posle Spasovdana i s njegovim završetkom se i završava ovaj dugi niz vaskršnjih praznika.

Oblici “Vaskrs”, “Vaskrsenije”, “vaskrsnuti”, “vaskrse” (u značenju uskrsnu) pripadaju starom srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u srpskoj sredini, odnosno u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve. To je tzv. srpskoslovenski jezik – srpska redakcija staroslovenskog jezika (jezika prevoda bogoslužbenih knjiga sa grčkog na jezik solunskih Slovena, sredinom IX veka).

Običaji i Verovanja

Vaskrsu je, prema običaju, predhodio sedmonedeljni uskrsnji post, najduži u godini. Uskrs je ove godine 16 aprila. Period od 7 nedelja je vreme posta i odrićanja, običaj koji je nastao na temelju vjerovanja da se uzdržavanjem od obilja mrsne hrane i poslastica može zadobiti milost Božija.
Uskrs je oduvek bio “praznik nad praznicima” pravoslavnog srpskog naroda, cije je praznovanje uobičajeno najradosnije.

Posebno važno mjesto u tradicionalnom običaju Uskrsa zauzima crveno jaje simbol života, a njegova crvena boja želju za zdravljem i napretkom. Vjernici farbaju jaja na Veliki Četvrtak ili na Veliki Petak, a šaranja su različita (pomoću voska, lampe i pera, raznim travkama, pa čak i četkicom i bojama). Prvim crvenim uskrsnjim jajetom vjernici bi se omrsili na dan uskrsa i time okoncali sedmonedeljnji post. Jaja crvena ili šarena, daruju se rodjacima i prijateljima i svima onima koji udju u kucu. Sarena jaja simbolizuju ljubav i sreću. U danasnje vrijeme, na sto se iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata…Cvijeće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale ili neko drugo cvijeće.

Kako vi slavite Uskrs? Koji su običaji u Vašoj porodici?

Vaskrs slavi jednu od centralnih dogmi hrišćanstva – Hristovo vaskrsenje. Iako on predstavlja samo jedan u Vaskrs nizu vaskršnjih praznika, kao najveći i najvažniji, predstavlja orijentir za sve ostale.
Jedan od vjesnika proljeća, ništa neuobičajeniji od visibaba, lasta ili ljubičica, je i učestalost pitanja: „Kad ove godine pada Uskrs?“ Svi znaju da je on „tu negde, s proljeća“, većina zna da se slavi u prvu nedelju iza punog mjeseca posle proljećne ravnodnevnice, ali rijetko ko baš zna sam da izračuna koja bi to nedjelja bila.
Kako je ovo ipak nešto „viša matematika“, lakše je konsultovati ili crkveni kalendar ili mamu, baku, tetu ili komšinicu koje su već konsultovale crkveni kalendar (ovo drugo je mnogo rašireniji metod za saznavanje tačnog datuma Vaskrsa, pa otuda porieklo već pomenutog vjesnika).